2
Vlada Srbije je, u senci protesta građana zbog tragedije u Novom Sadu, kada je zbog urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici, donela još jednu odluku zbog čije najave je javnost negodovala prethodnih meseci. Zgradama Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu u ulici Kneza Miloša od brojeva 33 do 44 oduzeto je svojstvo kulturnog dobra i na taj način skinuta čuvala koja ih je štitila od rušenja. Ta odluka protiv koje su mesecima bili stručna javnost i brojni građani otvara vrata zetu novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa da na toj lokaciji zida luksuzni stambeno-poslovni kompleks.
Zgradama Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu, koje se nalaze u Ulici kneza Miloša broj 33-44, i koje su u državnoj svojini, kako se navodi u odluci Vlade objavljenoj u Službenom glasniku 14. novembra, prestaje svojstvo kulturnog dobra i brišu se iz registra nepokretnih kulturnih dobara. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku.
Tadašnji ministar građevinarstva Goran Vesić je 15. maja, u ime Vlade Srbije, sa kompanijom „Affinity Global Development“, koja pripada porodici Trampovog zeta Džareda Kušnera, potpisao „Ugovor o revitalizaciji kompleksa bivšeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (SSNO), koji se nalazi na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine“.
Vesić je tada rekao i da Vlada Srbije nije prodala ovo zemljište, već ga je „iznajmila na 99 godina“. Mediji u Srbiji su utvrdili da ga je ustvari ustupila bez nadoknade.
Sam Kušner, objavio je ranije render za projekat budućeg luksuznog kompleksa na mestu Generalštaba Vojske Srbije.
„Uzbuđeni smo što možemo da podelimo neke slike ranog dizajna za razvojne projekte koje smo kreirali za albansku obalu i centar Beograda“, napisao je tada Džared Kušner na društevnoj mreži X uz objavu fotografije budućeg kompleksa.
Firma Kušnerove porodice „Afiniti partners“ , kako je objavio svojevremeno Blumberg planira da lokaciju na kojoj se nalazi zgrada Generalštaba u Beogradu srušena u NATO bombardovanju, pretvori u luksuzni hotel sa poslovnim prostorom i više od 1.500 stanova, dok je „Njujork tajms“ objavio da je investicija vredna 500 miliona dolara.
„Ta zgrada ima i istorijski značaj“, ocenio je sam Kušner ovog proleća za Njujork post. „Njeno pretvaranje iz rugla u simbol koji će otvoriti radna mesta i gradu doneti prihode, je nešto ui čemu je uzbudljivo učestvovati“, dodao je.
Njujork Tajms je tada preneo reči Trampovog bliskog saradnika i nekadašnjeg izaslanika za Balkan Ričarda Grenela da će to biti „neverovatni luksuzni projekat mešovite upotrebe sa pet zvezdica svetske klase“.
Odluci da se kompleksu oduzme svojstvo kulturnog dobra usprotivila se stručna javnost, kao i brojni građani. Direktorke Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Dubravka Đukanović i Olivera Vučković početkom leta podnele su ostavke, jer se od ovih institucija da očekivalo daju stručno mišljenje na osnovu koga će biti moguće skinuti zaštitu spomenika kulture kompleksu Generalštaba.
Posle tih ostavki došlo je do pobune zaposlenih ove dve institucije koji su poslali i otvorena pisma predstavnicima države. Upozorili su da ne postoje nikakvi razlozi zbog kojih bi ta ustanova trebalo da pokrene postupak za prestanak svojstva kulturnog dobra i brisanje iz registra nepokretnih kulturnih dobara kompleksu Generalštaba.
47
34
15
Poručili su tada Vladi Srbije da ukoliko pogazi zakon i skine zaštitu sa ovog kompleksa “pokrenuće nezaustavljiv proces uništenja svih kulturnih dobara na prostoru Srbije”.
Međutim, bez obzira na ta negodovanja, daleko do očiju javnosti, tokom leta postavljeni su novi čelni ljudi oba zavoda i ova odluka je bila samo pitanje dana, posebno posle ponovnog izbora Donalda Trampa za predsednika Sjedinjenih Država.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
